Samo desetak godina nakon završetka rata, postojali su "ljudski zoološki vrtovi" u kojem su afrički robovi koji su bili tretirani poput životinja
Rasizam je duboko ukorenjen na evropskom i američkom kontinentu, samo što su ljudi to brzo zaboravili zasenivši sebe vrednostima koje su postojale i pre dve hiljade godine, ali ubeđujući sebe da je to vreme iza njih.
Ne tako davno, u Briselu je, krajem pedesetih, postojao poslednji "ljudski vrt" gde su bili pokazivani negroidni, afrički stanovnici poput današnjih životinja u zoološkim vrtovima.
Ne govorimo o rasizmu za vreme Drugog svetskog rata već o rasnoj podeljenosti, superiornosti i inferiornosti nakon njega. Samo desetak godina nakon završetka rata, postojali su "ljudski zoološki vrtovi" u kojem su afrički robovi koji su bili tretirani poput životinja. Svi rasizam povezuju za onaj za vreme nacista, ali on je postojao i pre njih, kao što je nastavio svoje postojanje i do dana našnjeg.
Par decenija pre nego što je napravljena naslovna slika, krajem 19.veka Evropa je bila preplavljena ovakvim "ljudskim vrtovima". Bili su i Parizu, Hamburgu, Londonu, Milanu... Otkupljivani su kao roba, a prema njima se tretiralo totalno nehumano. "Gazde" njihovih života su ih vezivali lancima, prebijali zbog najmanje sitnice, hranili ostacima onoga što oni ne pojedu. Dešavalo se da ništa ne ostane, pa su se i obroci preskakali.
Tokom gledanja, deca su ih gađala kamenicama ne bi li nešto ljudi "iza ograde" uradili, i na taj način ih zabavili. Posle par godina, i pojavom masovnih medija, takvi vrtovi su bili gašeni, jer bi slali lošu sliku.
U centru današnje Evropske unije, Briselu gde se promovišu sva moguća ljudska prava, pre samo četrdeset godina na silu su dovođeni ljudi sa afričkog kontinenta, i bili su izlagani poput nečega neverovatnog i neviđenog.
(Telegraf.rs)
){kind=link}
0 Коментари