Draganu Marinkoviću Maci, glumcu i šoumenu, jesen je počela radno. Za ljubitelje pozorišta pripremio je novu poslasticu. U pitanju je satirična tragikomedija „Sunce tuđeg neba“, koju izvodi u Domu sindikata. Osim kao glavni glumac, Maca se u toj predstavi potpisuje i kao reditelj i koscenarista. Jedva čeka da oseti puls gledalaca i da im ispriča priču i prenese emocije koje je i sam proživljavao dok se pripremao za izvođenje tog komada. Najveću podršku tokom rada imao je od sinova Lava (12) i Fjodora (6). Mlađi Fjodor ga je čak pratio i tokom promotivnih aktivnosti za predstavu. Bio je strpljiv i nasmejan dok je čekao da tata završi sa svim obavezama i posveti se njemu. Naravno, i saveti dve decenije mlađe supruge Jovane mnogo su mu značili. Jovana i Maca venčali su se u januaru ove godine, a iako je popularnom šoumenu to treći brak, on kaže da ima utisak kao da je prvi.
Kroz predstavu pokušavate da date odgovor na, čini se, večno pitanje - ostati ili otići iz zemlje u kojoj su uslovi za život teški? Da li ste vi od onih koji razmišljaju o odlasku?
- Ja sam definitivno čovek koji ostaje, jer odlaskom gubimo identitet. Postoji sjajna replika u predstavi: „Vešto krijem suze, a znam da neću zaplakati, čim sletim u neku zemlju za koju ću pomisliti da mi je dom. Biću materijalno zbrinut, ali duhovno potpuno osakaćen“. Ne razmišljam gde je bolje zato što mislim da si najsrećniji tamo gde imaš s kim da popiješ kaficu.
U kom slučaju biste ipak napustili zemlju?
- Jedino u slučaju rata. Naravno, ako bih uspeo da izbacim iz zemlje i sve drage ljude. Za vreme prethodnog rata ostao sam u Sarajevu jer nisam mogao majku da nateram da ode. Rat je nepotrebno ali ozbiljno životno iskustvo i nema potrebe dvaput da ga proživljavam. Ova predstava opominje, a i dolazi u dobrom trenutku, jer ponovo čujemo pokliče i zveckanje oružja. Moramo malo podsetiti ljude.
Čini se da smo skloni brzom zaboravljanju?
- To je tačno. Porazno je što smo mi skloni da brzo zaboravimo. Kad kažem mi, mislim na ljude koji nemaju šovinističke prefikse. Nacionalizam je u redu - voliš svoju zemlju, zastavu, reprezentaciju. Šovinizam je zlo.
Da li biste sinovima zamerili kad bi vam jednog dana rekli da žele da žive u inostranstvu?
- Ne bih im zamerio, jer ću ih pustiti da sami biraju svoju sreću. Sa 18 godina su pravno i moralno odgovorni za svoje postupke. Zadatak mene kao roditelja jeste da im dam postulate kojim će se voditi. Ali apsolutno ne mislim da živim njihov život. Mislim da se može živeti ovde. Ali ako njih dvojica odluče da sreću pronađu u inostranstvu, neću im braniti. Neću ni da minimiziram ljude koji su otišli, svako od nas je jedinka za sebe. Kao što se razlikujemo po DNK i otisku prsta, tako je i sa stvarima koje možemo ili ne možemo da istrpimo.
Koji su to postulati kojim treba da se vode u životu? Čemu ih učite?
- Najvažnije mi je da izrastu u dobre ljude. Bitno je baviti se svojim životom, nikoga ne ugrožavati, ali ne treba ni dozvoliti bilo kome da ti uđe u auru, a kamoli u tvoj modus vivendi. Da bi bio čovek, ne treba ti mnogo.
Šta je dovoljno?
- Neophodno je obrazovanje, školsko ali i ulično. Bez ulične škole si nula. Zatim, važni su kodeks i kućno vaspitanje.
Da li vas je i na koji način treći brak u bilo kom smislu promenio?
- Stalno govorim da je ovo moj prvi brak. Prvi put sam u životu stao pred matičara. Ne može te neko promeniti, možeš se samo prilagoditi nekim stvarima. Na kraju krajeva, ja sam bolno direktan čovek, ne laskam. Kad mi je sa nekim ok - ok mi je, ako mi u nekom trenutku nije ok, ne može me vezati ni dete ni bilo šta. Biram civilizovane partnere i želim takav odnos. Ako mi nismo mi i to nije to, gospodski je razići se.
Mnogi ipak ostaju u braku zbog dece. Šta vi o tome mislite?
- Ranije smo živeli u uverenju da je strašno biti dete razvedenih roditelja. Mislim da deca nerazvedenih roditelja kod kojih nema maženja već samo frke i akcije, odrastaju uz dve budale. Detetu sve možeš lepo da objasniš. Ti si taj koji ih kao Mikelanđelo vaja i od deteta pravi čoveka.
Glumac i šoumen trenutno je okupiran obavezama oko nove predstave „Sunce tuđeg neba“, za koju kaže da opominje, ali i dolazi u dobrom trenutku, jer ponovo čujemo pokliče i zveckanje oružja
„Nacionalizam je u redu - voliš svoju zemlju, zastavu, reprezentaciju. Šovinizam je zlo!“ Iz zemlje bih otišao samo u slučaju rata.
(http://www.pulsonline.rs)
0 Коментари