Nakon desetogodišnje pauze, Sarajevo Film Festival posjetio je srbijanski glumac, redatelj i scenarist Lazar Ristovski. Sarajevskoj publici predstavio se sa dva filma „S one strane“, redatelja Zrinka Ogreste, i „ Dnevnik mašinovođe“, Miloša Radovića, u kojima se, osim u glavnoj glumačkoj, našao i u ulozi producenta.
RSE: Nakon nekoliko godina ponovno ste na Sarajevo Film Festivalu i to sa dva filma. O kakvim filmovima se radi?
Ristovski: Film Zrinka Ogreste bavi se temom posledica ovih naših nesrećnih ratova koji su nas zadesili proteklih godina i izgleda da su te posledice možda čak i teže od samih nesreća koje su se desile, jer su one dugotrajnije, ostavljaju traga na ljudima koji je neizbrisiv godinama. Drugi film, „Dnevnik mašinovođe“ je film o jednom zanimanju za koje svi znamo, dakle mašinovođa je čovek koji vozi voz, ali o kome ne znamo mnogo više. Taj posao je jedan dosta specifičan, usamljenički posao. Oni sami sede u kabini i voze voz i, nažalost, vrlo često se dešava da gaze ljude. Ne svojom krivicom, ali statistika kaže da svaki mašinovođa ima nekoliko „gaženja“ kako to oni kažu u svom žargonu, tokom radnog veka. Ali film nije crna priča i drama, on je žanrovski opredeljen kao jedna melodrama, čak i duhovita melodrama.
RSE: Film Zrinka Ogreste, u kojem glumite, ponovo se bavi ratnim temama. I dalje se u regiji snimaju filmovi o ratu. Šta mislite do kada ćemo se baviti tom temom?
Ristovski: Očigledno da nismo zreli da napravimo taj iskorak i sve dok se budu pravili takvi filmovi znači da nismo spremni da jedni drugima oprostimo i da napravimo prostora da zajedno napredujemo. Voleo bih da te teme apsolviramo i da ostanu iza nas.
RSE: Koliko kultura pomaže da se prevaziđu podjele koje je nametnula politika?
Ristovski: Već godinama kulturna scena pokazuje da je ispred ove političke scene, koja je očajna. Ljudi iz kulture su dobar putokaz političarima kako bi trebalo raditi i kako bi trebalo živeti.
RSE: Imate li neke nove projekte?
Ristovski: Ja sam mislio kad budem stariji manje ću raditi, ali događa se obrnuto, da radim sve više. Pitao sam se zašto je to tako?! Postoji jedno objašnjenje koje manje –više logično, jer čovek tokom rada stiče iskustva, stiče prijatelje, kraće i lakše rešava probleme. Tako da mi se sve to uklopilo i ja sad po automatizmu sve više radim.
RSE: U odnosu na period kada ste zadnji put bili na Sarajevo film festivalu, je li se nešto promijenilo?
Ristovski: Ja sam bio takođe s Milošem Radovićem pre desetak godina sa filmom koji se zvao „Mali svet“ i onda smo s tim filmom i dobili jednu veliku nagradu, mislim da se radilo o nagradi za režiju. Tada sam bio ovdje kao gost festivala. U međuvremenu sam bio nekoliko puta u Sarajevu, ali tada sam zadnji put bio kao gost festivala. Uočljivo je, čini mi se, da je ta promena u profesionalnom smislu, i u masovnosti ljudi koji dolaze i ljudi koji se bave filmom i festivalom. Po svemu tome SFF sad liči na jedan veliki festival. Pitanje je samo kad treba tu stati, to je jedna opasnost jer mi volimo da smo megalomani, da se širimo na prostor koji nam i ne pripada. Tako da bi bilo, po meni, pametno staviti tačku u tom smislu komplikovanja organizacije celog festivala.
RSE: Kako ocjenjujete nove generacije glumaca? Pretpostavljam da se neke ovdje i upoznali?
Ristovski: Što je govorio pokojni Zoran Radmilović: "Ako išta mrzim, onda mrzim mlade glumce". (smijeh)
To je duhovito naravno.... šalim se. Ne poznajem baš mlade glumce, jer se sa glumcima vrlo malo i družim. Jedino kad radim projekte, tada se sa mladim glumcima i družim, inače retko idem i u pozorište. Ali, volim mlade glumce! (ponovo smijeh)
(RSE)
0 Коментари